The BackShop Journal

A Web Magazine of Arts, Culture and Orthodox Christian Spirituality

Немачка као "ненормална нација"

Од поновног уједињења источне и западне Немачке 1990. године, Немци расправљају о томе да ли њихова земља икада може опет бити "нормална". Тренутно најпродаванија књига у Немачкој - Finis Germania, Ролфа Петера Зиферлеа, бившег левичарског интелектуалца који је извршио самоубиство пре њеног објављивања - тврди да је од 1945. године немачки народ од себе направио жртву на исти начин на који су Немци и други антисемити жртвовали јеврејски народ. Као што су преци савремених Немаца означили Јевреје као неискорењиве и вечне кривце за Распеће, написао је Зиферле, тако су и себе заувек осудили за холокауст и негирали да треба икада да буду опет "нормални". Сама ова теза је проглашена за антисемитичку и ревизионистичку, а новине Шпигел уклонила је књигу са листе најпродаванијих.

Ова прилично вештачка и самосвесна криза превиђа или игнорише чињеницу да Јевреји који су се окупили испред резиденције римског гувернера да би подстакли Понтија Пилата да осуди Христа, и поново на Голготи да би охрабрили џелате у њиховом послу, нису били "Јевреји", него, релативно гледано, врло мала група јеврејских особа. На сличан начин, проценат немачког народа који је директно учествовао у убиству осам милиона Јевреја од стране режима био је веома мали, иако је сигурно тачно да је антисемитизам у Немачкој растао од краја 18. века и да се интензивирао после Великог рата. Било је много разлога за то, од којих је један оно што су Немци хришћани сматрали за основну суштину јеврејског народа, што се директно супротстављало моћним универзалним и идеалистичким тенденцијама немачке мисли од Канта, и сродног отпора рационализму, материјализму и чисто практичној науци Француске и Британије. Наравно, љубав према Vaterland била је такође пресудна, али циљ немачке хегемоније у Европи играо је и на карту тог осећања.

Као што је Николас де Јонг недавно изложио у публикацији American Thinker, амбиција Ангеле Меркел да увози свет у Немачку и да Немачка поново доминира Европом јесте покушај да се старе империјалистичке амбиције остваре другачијим средствима. Тако да је иронично што у име заштите мањина код куће Меркел усваја политику која се показала толико опасна по њих пре и за време Трећег рајха, делимично ради очувања ненормалне нације ненормалном. Али шта би ненормална нација уопште могла бити? Нација је или нација или није. Нација која се не усуђује да изговара своје име или да себе назива нацијом је налик на опасно нестабилну хемијску мешавину, спремну да експлодира у било ком тренутку. Немачка заслужује да поново буде "нормална" нација, за своје добро, а вероватно и за будућу сигурност остатка Европе.

Чилтон Вилијамскон Мл.

http://www.chroniclesmagazine.org/2017/September/41/9/magazine/article/10840747/

Featured Article
Mikhail Nesterov, the Capturer of the Russian Soul
This October, we commemorate 75 years since the death of Mikhail Nesterov, one of the most prominent representatives of the World of Art (Мир искусства) art movement, which had a great influence on European art in the first two decades of the 20th century.  This year also marks the 155th annive...
Read More
Recommended Links