The BackShop Journal

A Gallery of Thoughts on Arts, Culture and Orthodox Christian Spirituality

Српски ратни сликари 1912-1918

Српски ратни сликари била je мања група изабраних сликара импресиониста, које је српско руководство изабрало да би показало свету шта је све српски народ пропатио бранећи своју земљу у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Када је схваћено да уметност може оно што извештаји и документи не могу, да пренесе и сачува осећања људи који страдају због рата, установљено је звање ратног сликара, професије која није постојала у другим земљама.

Ратни сликари могли су слободно да се крећу по бојишту, и за свој уметнички рад примали су три динара дневно, исто колико и официри српске војске. У наредби коју је издао војвода Радомир Путник, сликарима је наложено да што верније прикажу токовe борбе, нарочито трагове свирепог и варварског понашања које непријатељ оставља иза себе. Међу овим сликарима било је и оних који су учествовали у ратним дејствима.

Најпознатији ратни сликари у ратовима 1912-1918 били су Надежда Петровић, Милан Миловановић, Миодраг Петровић, Коста Миличевић, Малиша Глишић, Живорад Настасијевић, Наталија Цветковић, Вељко Станојевић, Драгомир Глишић, Коста Јосиповић, Риста Вукановић и Бета Вукановић.

Надежда Петровић (1873-1915) је учила сликарство код Ђорђа Крстића. Похађала је Прву српску и цртачку школу Кирила Кутлика, док је студије сликарства наставила у приватним школама Антона Ажбеа и Јулијуса Екстера у Минхену. На вест о избијању рата вратила се у земљу и као болничарка учествовала у балканским ратовима. После објаве Првог светског рата са лечења из Венеције упутила се у Србију и јавила Врховној команди. Почетком 1915. кратко је боравила у Скопљу, а потом се, по сопственој жељи, нашла у пољској болници у Ваљеву, где је умрла од пегавог тифуса лечећи оболеле.

Надежда Петровић, Аутопортрет (1907)

Живорад Настасијевић (1893-1966) је био брат Момчила Настасијевића, песника, и Светомира Настасијевића, композитора из Горњег Милановца. Сликарство је учио у Уметничко-занатској школи у Београду, а потом наставио у Минхену, приватно и на Академији. По избијању Првог светског рата био је мобилисан. Радио је у склопу Штаба у ратном атељеу, а онда је прешао Албанију и стигао на Крф. Служио је у чину резервног потпоручника када је 1916. одређен за сликара и фотографа. Умро је у Београду 1966. године.

Милош Голубовић, портрет Живорада Настасијевића (1917)

Риста Вукановић (1873-1918) је као државни стипендиста уписао сликарску академију у Петрограду, а наредне године је прешао у Минхен где је наставио студије код Антона Ажбеа. По завршетку ликовне академије 1898. године долази у Београд, где је постављен за наставника ликовног образовања у Првој гимназији. Учесник је Првог светског рата. Са близу 750 српских ратника, рањених на разним бојиштима у Првом светском рату, пребачен је на лечење у Француску. Преминуо је у санаторијуму 1918. године и сахрањен је на војничком гробљу у Тијеу у Паризу.

Риста Вукановић, Аутопортрет (1911)

Featured Article
Do We Live in a Dystopia?
The literary genre "utopia" acquired its name from the novel by the same title, published by Thomas Moore in 1516. Various authors have tried to imagine a perfect society and describe it in the form of a project, tale, or novel. Plato's Republic is probably the first known utopia, describing th...
Read More
Recommended Links