The BackShop Journal

A Gallery of Thoughts on Arts, Culture and Orthodox Christian Spirituality

Српски ратни сликари 1912-1918

Српски ратни сликари била je мања група изабраних сликара импресиониста, које је српско руководство изабрало да би показало свету шта је све српски народ пропатио бранећи своју земљу у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Када је схваћено да уметност може оно што извештаји и документи не могу, да пренесе и сачува осећања људи који страдају због рата, установљено је звање ратног сликара, професије која није постојала у другим земљама.

Ратни сликари могли су слободно да се крећу по бојишту, и за свој уметнички рад примали су три динара дневно, исто колико и официри српске војске. У наредби коју је издао војвода Радомир Путник, сликарима је наложено да што верније прикажу токовe борбе, нарочито трагове свирепог и варварског понашања које непријатељ оставља иза себе. Међу овим сликарима било је и оних који су учествовали у ратним дејствима.

Најпознатији ратни сликари у ратовима 1912-1918 били су Надежда Петровић, Милан Миловановић, Миодраг Петровић, Коста Миличевић, Малиша Глишић, Живорад Настасијевић, Наталија Цветковић, Вељко Станојевић, Драгомир Глишић, Коста Јосиповић, Риста Вукановић и Бета Вукановић.

Надежда Петровић (1873-1915) је учила сликарство код Ђорђа Крстића. Похађала је Прву српску и цртачку школу Кирила Кутлика, док је студије сликарства наставила у приватним школама Антона Ажбеа и Јулијуса Екстера у Минхену. На вест о избијању рата вратила се у земљу и као болничарка учествовала у балканским ратовима. После објаве Првог светског рата са лечења из Венеције упутила се у Србију и јавила Врховној команди. Почетком 1915. кратко је боравила у Скопљу, а потом се, по сопственој жељи, нашла у пољској болници у Ваљеву, где је умрла од пегавог тифуса лечећи оболеле.

Надежда Петровић, Аутопортрет (1907)

Живорад Настасијевић (1893-1966) је био брат Момчила Настасијевића, песника, и Светомира Настасијевића, композитора из Горњег Милановца. Сликарство је учио у Уметничко-занатској школи у Београду, а потом наставио у Минхену, приватно и на Академији. По избијању Првог светског рата био је мобилисан. Радио је у склопу Штаба у ратном атељеу, а онда је прешао Албанију и стигао на Крф. Служио је у чину резервног потпоручника када је 1916. одређен за сликара и фотографа. Умро је у Београду 1966. године.

Милош Голубовић, портрет Живорада Настасијевића (1917)

Риста Вукановић (1873-1918) је као државни стипендиста уписао сликарску академију у Петрограду, а наредне године је прешао у Минхен где је наставио студије код Антона Ажбеа. По завршетку ликовне академије 1898. године долази у Београд, где је постављен за наставника ликовног образовања у Првој гимназији. Учесник је Првог светског рата. Са близу 750 српских ратника, рањених на разним бојиштима у Првом светском рату, пребачен је на лечење у Француску. Преминуо је у санаторијуму 1918. године и сахрањен је на војничком гробљу у Тијеу у Паризу.

Риста Вукановић, Аутопортрет (1911)

Featured Article
Ilya Kabakov and the Ironic Nostalgia for Soviet Utopia
Ilya Kabakov and his wife, Emilia, are among the most celebrated artists of their generation, widely known for their large-scale installations and use of fictional personas. They are best known for their ‘total’ installations, which completely immerse the viewer in a dramatic environment. They trans...
Read More
Recommended Links